POVERITE NAM BRIGU O VAŠEM ZDRAVLJU, STARITE ZDRAVO

Nikad nije kasno početi voditi brigu o telesnom i duševnom zdravlju

 Starenje je biološki proces koji počinje rođenjem. Starost je životno doba koje nikako nije sinonim za bolest, to je razdoblje života kada se naše telo, psiha i duša menjaju, a promene mogu biti vrlo neugodne i teško se podnose. Svaki čovek stari ”na svoj način” – jedan brže, a drugi sporije. Na procese starenja utiču razni činioci u životu: nesretni slučajevi, određeni genetski faktori, uslovi okoline, razvitak društva, ali najviše način kako živimo i kako se hranimo. Svaki čovek može uticati na tok vlastitog starenja, raznim načinima može produžiti svoj životni vek i sačuvati svoju fizičku i psihičku aktivnost.

U osnovi svih procesa starenja u organizmu je ateroskleroza krvnih sudova – to su promene na zidovima krvnih sudova – plakovi, tj. naslage koje dovode do sužavanja lumena krvnih sudova i slabijeg protoka krvi kroz krvne sudove, pa su na taj način ćelije i organi slabije prokrvljeni (imaju manje hrane i kiseonika), što uzrokuje promene u građi i funkciji organa.

Stariji ljudi nisu homogena grupa i ne doživljavaju sebe kao odvojenu populacijsku grupu, nego predstavljaju sastavni integralni deo zajednice u kojoj aktivnim uključivanjem žive, rade i stvaraju. Osnove za zdravo, aktivno starenje uz očuvanje funkcionalne sposobnosti i unapređivanje zdravlja u dubokoj starosti su: nepušenje, pravilna, uravnotežena ishrana i održavanje normalne telesne težine kao I redovna, svakodnevna, umerena telesna aktivnost.
Pravilnim načinom života, odgovarajućim zdravstvenim nadzorom koji prevenstveno podrazumeva sprovođenje preventivnih mera, redovnu kontrolu zdravlja, kao I pravilno praćenje hroničnih bolesti, možemo sačuvati fizičko I psihičko zdravlje I obezbediti bezbrižnu I srećnu starost.

Primenu zdravih stilova života mora da prati redovna kontrola zdravlja od strane zdravstvenih profesionalaca:

• adekvatni preventivni pregledi kako bi se prevenirale ili dijagnostikovale eventualne bolesti u ranom stadijumu kada je I prognoza mnogo bolja.
• redovno praćenje hroničnih bolesti
• održavanje mentalnog zdravlja
• zdravstveno-vaspitn rad
• saradnja zdravstvenog tima I pojedinca/porodice radi planiranja I sprovodjenja aktivnosti na održavanju I unapređenju zdravlja.